на Николай Кънчев
Крехкостта
люлее безсмъртието
в шепите си
и отглежда
безсмъртие.
Всичко временно
девалвира отдавна
след смъртта
на поетите,
ласкави
с времето.
Човечеството
се освобождава
от навика
да бъде човечество.
А любовта
зъзне
някъде.
7. XII. 2011.
http://www.facebook.com/PoeticenNikulden
http://www.facebook.com/NadezhdaIskrovaNadezhdaIskrova
Няма коментари:
Публикуване на коментар